Sličnosti i razlike

U principu, jedina sličnost je u izgledu. Sve ostalo čine razlike, počev od dimenzija, pa sve do načina kako funkcionišu ovi televizori.
Plazma tehnologija je još uvek neprikosnovena kod televizora dijagonale veće od 40 inča, mada razvoj LCD tehnologije polako ali sigurno zalazi i u taj segment. Čak i kod tih graničnih dijagonala na kojima se preklapaju obe tehnologije LCD polako preuzima primat, pošto nudi veću rezoluciju.Takođe, LCD televizore karakteriše manja potrošnja energije i bolja trajnost.
Tehnologije na kojima se zasnivaju ova dva sistema su potpuno različite. Plazma displeji sastoje se od stotina hiljada malih "gasnih komora" ispunjenih različitim vrstama gasa (najčešće ksenonom i neonom) koji se pokreću električnim impulsima i tako proizvode svetlost. Ove "komore" osvetljavaju određenim intenzitetom crvenu, zelenu i plavu komponentu jedne fosforne ćelije koja na taj način na ekranu prikazuje određenu boju. LCD displeji poseduju matricu od 'thin-film' tranzistora (TFT) koji napajaju strujom ćelije ispunjene tečnim kristalima smeštenim u "sendviču" između dva stakla. Nakon prolaska struje kristali se rotiraju za određeni broj stepeni i na taj način filtriraju belo svetlo koje proizvodi lampa smeštena iza ekrana čime se prikazuju različite boje.
LCD tehnologija omogućava postavljanje gušćeg rasporeda elemenata i sa njom se mogu dobiti veće rezolucije na manjoj površini. Na primer, LCD tehnologija je odavno omogućila Full HD rezoluciju na TV prijemnicima od 37 inča, dok je uobičajena rezolucija na plazma televizorima od 42 inča čak i niža od HD Ready rezolucije.
Sa druge strane, plazma televizori imaju mnogo bolji kontrast od LCD televizora i bolji prikaz boja. Takođe, crna boja je "crnja" kod plazma televizora nego kod LCD ekvivalenata. Ovo je postignuto korišćenjem internih algoritama koji u potpunosti blokiraju dovod struje do određenih piksela, tako da mikroskopske "neonke" koje stoje iza tih piksela uopšte ne emituju svetlost. Kod LCD televizora, pomenuli smo da se koristi belo pozadinsko svetlo, tako da se i kod piksela sa crnom bojom emituje određena količina bele svetlosti koja je (skoro) u potpunosti filtrirana. Ipak kod svakog LCD televizora se na crnoj pozadini vidi manje ili veće probijanje pozadinskog osvetljenja koje ne postoji kod plazma televizora.Ali zato LCD televizori imaju bolje osvetljenu sliku od plazma televizora što dovodi do bolje vidljivosti u uslovima jakog ambijentalnog svetla.
Slika kod plazma televizora je, baš zbog manje rezolucije, nekako mekša i prijatnija za oko kada se gleda standardni TV signal, ali kada je reč o video sadržaju visoke rezolucije, prevaga ide na stranu LCD televizora. Takođe, plazma displeji imaju tendenciju da "progore" fosfor na ekranu, ako se dugo vremena prikazuje statična slika i tako se javlja efekat dvostruke slike (burn-in). Slike koje ostaju dugo nepomične na ekranu uzrokuju "utiskivanje" tog motiva. Preklapanjem tog motiva s postojećim signalom stvara se efekat dvostruke slike. Međutim, ovo ne bi trebalo da vas plaši jer se u praksi ovaj efekat pojavljuje tek nakon veoma dugog vremena (deset i više godina).
Konačno, cene plazma televizora su nešto niže od cena LCD modela, pa prilikom odlučivanja i to treba uzeti u obzir.